Bio je Eko forum u Surdulici Zašto zaštita životne sredine postaje politički problem?

Surdulica je lepo malo mesto na obroncima planine Vardenik, sa čistom vodom i čistim vazduhom, ovo do nedavno.

U Surdulici je 2005. godine, pogone fabrike Vunizol kupila korporacija Knauf insulation. Proširila je postojeće pogone i počela da proizvodi ogromne količine izolacionih, kamenih ploča. I počinje borba Davida i Golijata. Borba stanovnika Surdulice sa korporacijom koja zagađuje vazduh. Nekadašnja vazdušna banja, danas je postala trovačnica, u bukvalnom smislu.

Neretko se dešava da jutarnji vazduh tera na povraćanje, neprijatno miriše, a iz fabričkih dimnjaka izlazi nekad plavičast, a nekad crn, gust dim.

Iz fabrike ubeđuju nezadovoljne ljude da su napustili korišćenje fenolformaldehidne smole i da za lepljenje izolacionih ploča koriste ekološko vezivo na bazi saharoze. Ali, ne izjašnjavaju se o zagađenjima koje ispuštaju u vidu opasnih PM čestica od 10 i 2,5 mikrometara, koje u sebi sadrže kancerogene metale, kadmijum i nikal. Takođe se ne izjašnjavaju zbog čega im povremeno iz dimnjaka na kome nema filtera (ma kakav bio!) kulja crni dim pun mikročestica čađi što je izuzetno opasno za zdravlje kad se udahnu.

Građani su nezadovoljni i zaplašeni, vide da se u Surdulici pored raznih vrsta raka, javljaju i druge bolesti pluća i astma. A dešavaju se i malformacije ploda kod trudnica. Surdulički lekari se o ovome ne izjašnjavaju.

Opština u saradnji sa fabrikom Knauf, sadnjom drveća oko fabrike, želi da smanji zagađenje vazduha. U sadnji tog mladog drveća, lipa i četinara, učestvovala je i predsednica Opštine, gospođa Aleksandra Popović, lekar neurolog. Simbolično je zabola lopatu u zemlju i posadila drvce. Drveće, posebno lipa, ima sposobnost da upija otrovno zagađenje. Tako opštinari pomažu svojim žiteljima da ne udišu vazduh koji se vidi i neprijatno miriše.

Niko se od opštinara ne izjašnjava protiv Knaufa, koristan im je, jedini zahtev fabrici je da stave dobre filtere, kako bi se smanjila emisija gasova. Kao da će „dobri filteri“ spasiti grad od zagađenja. Od građana se saznaje da je opštinsko zemljište oko nekadašnje fabrike „Mačkatice“, kupio Knauf zbog širenja pogona.

Fabrika koristi određene filtere, ali nedovoljno efikasne. Zbog čega ne ugrađuju filtere kao u Nemačkoj? Od standardnih, evropski propisanih filtera, nema ništa, mada su obećali. Svaki laik zna da filteri mnogo koštaju, a strane fabrike nisu došle u Srbiju da stanovnicima obezbede čist vazduh i vodu, već da uz minimalne troškove proizvodnje (u šta spadaju i plate zaposlenih!) izvuku maksimalnu korist.

Nije da Opština ništa ne preduzima, preduzima, godišnje troši oko sedam miliona dinara za kontrolu vazduha, vode i zemlje. Svi rezultati ispitivanja su dostupni javnosti na internet stranici Opštine. Prošle, 2020. godine zbog korone nije bilo ispitivanja, ali ove godine je kroz ispitivanje konstatovano u par dana avgusta veliko prekoračenje zagušljivca amonijaka (čak četiri puta veće od dozvoljenog) u vazduhu i prekoračenje PM 10 čestica, čiji je nominalni prečnik manji od 10 mikrometara. Kod nas je dozvoljena koncentracija u vazduhu 50 miligrama po metru kubnom, u Evropi je to 40 miligrama čestica po metru kubnom. Ove čestice su najodgovornije za preranu smrt oko 6000 ljudi godišnje u Srbiji, jer prodiru duboko u pluća. Te PM čestice u sebi sadrže kancerogene metale, kadmijum i nikl, što je analizama surduličkog vazduha u Institutu za zaštitu na radu iz Novog Sada, potvrđeno.

Problemi očuvanja životne sredine na jugoistoku Srbije oko Bosilegrada, njegove okoline i rečica postali su veliki i nepodnošljivi. Tu izvesni srpski funkcioneri imaju svoje rudnike i male hidrocentrale kojima bezskrupulozno zagađuju okolinu.

Zbog toga se u Bosilegradu sredinom avgusta organizovao susret ekologa, na koji je došla naša poznata ekološkinja i priznata naučnica, dr Dragana Đorđević. U želji da svoje sugrađane upozna sa njenim mišljenjem zasnovanom na naučnoj osnovi, autor ovih redova je pozvao da dođe u Surdulicu pre odlaska u Bosilegrad. Pored gospođe Đorđević, koja se ljubazno odazvala pozivu, u Surdulicu je došao i profesor dr Alek Račić maksilofacijalni hirurg onkolog, kao i novinar, diplomirani filozof, Jovo Vukelić. Poželjno je bilo da se Eko forumu obrate mladi Surduličani, članovi neformalnog udruženja „Udahni duboko“. Sala u kojoj se održavao Eko forum bila je prilično popunjena, verovatno i zbog toga što je najavljeno da će skupu prisustvovata čelnici Opštine.

Pozvani gosti su na skupu izneli svoje viđenje o zagađenju životne okoline Srbije sa osvrtom na Surdulicu. Govorili su i mladi Surduličani kao i autor ovog teksta. Nezadovoljstvo predsednice Opštine, a kako se videlo i ostalih opštinara, preraslo je u pravi odijum protiv autora ovog teksta kao inicijatora Foruma, jer im je Forum zaličio na politički skup!. Odjednom, predsednici koja je na kraju samoj sebi dodelila reč, nije bilo važno ni zagađenje Surdulice, ni građani koji su došli da čuju eminentne stručnjake iz Beograda, ne, njoj je bilo važno što je prema njenom mišljenju skup postao politički. I zbog toga je potpuno neprincipijelno napala inicijatora Foruma, ali i sve prisutne.

Iznenađena i zaprepašćena takvim ponašanjem, autorka ovog teksta propustila je da se predsednici obrati na odgovarajući način, već je završila skup, što je i bilo najbolje, kako se ne bi dalje raspaljivale strasti.

Posle se raspravljalo o tome šta je to gospođu predsednicu naljutilo? I zbog čega joj se skup pričinio kao politički? Zbog mladih ljudi iz neformalnog udruženja „Udahni duboko“? Zbog jednog odbornika koji ne pripada njihovoj stranci, koji je govorio o neophodnosti uvođenja mernih stanica?

S obzirom na to da je došla među svoje građane, i svoje birače, morala je da bude spremna da odgovara na razna, čak i neprijatna pitanja koja bi joj građani postavili u vezi sa zagađenjem u gradu. Koja bi pitanja građani postavljali, to inicijatorka Foruma nije mogla da zna. Jedno pitanje je izgleda bilo inicijalna kapisla za predsednicinu nervozu, a to je: „Ko je prodao opštinsko zemljište bivše fabrike Mačkatica za proširenje Knaufa“? E, tu je predsednici „pao mrak na oči“, pa se prilično nekorektnim tonom obratila medijatoru skupa i zaključila da je skup politički!

Građani Surdulice su opravdano ljuti jer žele da se fabrika iseli iz grada, što je 6000 ljudi tražilo, potpisujući 2017. godine peticiju, i ne žele da se fabrici prodaje opštinsko zemljište za njihovo proširenje. Znaju da ma koliko Republika na tome insistirala, završnu reč u prodaji opštinskog zemljišta ima Opština prema važećem zakonu. Građani su zabrinuti zbog lošeg mirisa vazduha u Surdulici koji svakodnevno udišu i želeli su da čuju kompetentna mišljenja. U publici je, pored predsednice koja je lekar, bio još jedan, dečji lekar on bi svakako imao šta da kaže, da skup nije naprasno prekinut.

Tako se jedna lepa zamisao o održavanju prvog Eko foruma u Surdulici, pretvorila u mali skandal.

I sad se postavlja pitanje: da li su opštinari mogli da dovedu i svoje stručnjake koji su „imali šta da kažu“, kako je jedan od čelnika zamerio medijatoru foruma. Ako su imali takve ljude, niko im nije branio da ih dovedu i da oni merodavno progovore o tome šta je Opština učinila kako bi zaštitila zdravlje ljudi od isparenja iz fabrike Knauf. Pošto ih nisu doveli, onda je to samo njihov propust. Forum je bio otvoren za sve, bez obzira na formalnosti oko pozivnica. Uostalom, na Forumu su bili prisutni službenici Opštine, zbog čega se oni nisu javili za reč?

Nije bilo zabranjeno ni čelnicima Knaufa da dođu, ali se oni za nedolazak uvek pravdaju da „nisu pozvani“. Kao da im je za ovaj skup, koji je bio prilično neformalan, bila potrebna posebna pozivnica.

Autor ovog teksta, kao ekolog koji istupa na raznim skupovima i upozorava o kakvom se ekološkom udesu radi kad je zagađenje raznih fabrika i rudnika u pitanju, kao što je kineski Linglong u izgradnji u Zrenjaninu, kineski Ziđing u Boru, ili najavljen katastrofalan dolazak australijskog rudarskog giganta Rio Tinta u zapadnu Srbiju, ili dozvola za kopanje litijuma dijagonalno po Srbiji, od Loznice do Vranja, ukazuje na ekološku katastrofu koju samo stanovnici cele Srbije mogu da spreče. Ljudi moraju da se probude iz učmalosti i da shvate da ih niko od pošasti zagađenja koje šire „strani investitori“, neće odbraniti ukoliko se sami ne organizuju. Kao ekološko udruženje „Odbranimo reke Stare planine“, ili udruženje „Ne damo Jadar“, tako i udruženje „Udahni duboko“ u Surdulici ima kapacitete da se pridruži borbi svih ekologa za zdrav vazduh i zdravu životnu sredinu..

Zaključak foruma bi ukratko bio: Iseljenje fabrike Knauf insulation iz Surdulice, ne dozvolimo da nam razni belosvetski mangupi zarad njihovog profita zagađuju vazduh, vodu i zemlju i od Srbije načine jedno veliko jalovište na kome vekovima ništa neće da uspeva. I iseliti fabriku Knauf iz Surdulice.

I tako, zemaljski dani teku, Surdulica se prazni, ljudi odlaze, ne mogu da podnesu vazduh koji Knauf bojadiše i parfimiše zagušljivim supstancama, i iseljavaju se.

Za Korene
Dr Mirjana Anđelković Lukić