Jesu li manjina oni narodi u Evropi koji će upaliti duhovno kandilo za uspeh poduhvata nazvanog „specijalnom vojnom operacijom“? Pred ovim izborom većina Srba, čini se, nema nedoumice
Britanska nacionalna galerija promenila je ime slike francuskog impresioniste iz 19. veka Edgara Degaa „Ruske plesačice“ u „Ukrajinske plesačice“ zbog „trenutne situacije“. Galerija je u zvaničnom saopštenju priznala da je promena imena posledica javne kampanje kojom je vršen pritisak i da nije zasnovana ni na kakvim novim informacijama u pogledu pomenutog dela.
Finska carinska služba zaplenila je ruska umetnička dela koja su vraćana nakon što su pozajmljena za izložbe u EU i Japanu, navodeći kao razlog sankcije EU protiv Moskve zbog sukoba u Ukrajini. Slike i skulpture o kojima je reč pripadaju, između ostalih, moskovskoj Tretjakovskoj galeriji i muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu, a njihova vrednost je procenjena na 46 miliona dolara ili više.
Dok francuski luksuzni div Šanel zabranjuje prodaju robe Rusima u celom svetu, a prestao je da prodaje svoje proizvode i onima koji nameravaju da ih odnesu u Rusiju, u nemačkim gradovima Frankfurtu, Berlinu, Štutgartu i Hanoveru održani su protesti protiv diskriminacije ruskog stanovništva. Prethodno je nemačka ministarka unutrašnjih poslova napomenula da je policija zabeležila napade na ruske objekte i prodavnice, i da se svake nedelje evidentira najmanje 200 zločina nad državljanima Nemačke koji govore ruski – od uvreda i pretnji i fizičkog nasilja do oštećenja imovine.
Nabrojani primeri agencijskih beleški skroman su izbor iz prebogatog dosijea aktuelnog evropskog civilizacijskog posrtanja. Premda metodom „slučajnog uzorka“ od mnoštva sličnih događaja odabrani, ovi primeri jesu reprezentativni i suočavaju nas sa zaključkom da je leteći cirkus zlih volšebnika iznenada sleteo u životni prostor Evrope, tačnije – Evropske unije, s namerom da je zaposedne, liši je moći rasuđivanja i pamet joj oduzme.
Da li je prosperitetna, visokim humanim idealima deklarativno nadahnuta EU, svoj let završila prizemljivši se obeležena jasnom metamorfozom u nedostojnu zajednicu neodgovornih varvara? Novo normalno Evrope je pred nama? Dakako, svi građani EU ne misle, ne delaju ili govore u ovde pomenutom duhu, mnogi se stide i protestuju, ali raspomamljena svetina, bestidno i podlo podsticana od grupacija svojih političkih i upravljačkih elita, opušta se u svojevrsnom rušilačkom delirijumu, stvarajući utisak opasniji od drugih: bezumlje rusofobije neće skoro stati, naprotiv! Vetar u leđa razbojničkoj nastrojenosti „borbene“ Evrope nedavno je dao čak i EU komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, rezolutno zaključivši povodom Ukrajine da će „ovaj rat biti dobijen na bojnom polju“. Pukotina se uvećava, maske nestaju.
Uz iskazano gađenje, pisac Nebojša Babić ovaj socijalni, moralni i politički kolaž Starog kontinenta pojašnjava: „Vidimo kako Evropa prolazi kroz posljednju fazu kolonizacije, kada su narodi kolonije spremni dobrovoljno umreti za dobrobit kolonizatora. Ovo je najokrutniji i najpodliji stadijum kolonizacije, jer u ovoj fazi narodi, pojedinci gube smisao svog postojanja, dobijaju lažnu samoidentifikaciju i pretvaraju se u odane robove. Nije to samo fizičko ropstvo. To je prvenstveno mentalno ropstvo.“
Šta u ovom trenutku naslućujemo o samosvesnim i gordim građanima zapadnog dela evropskog prostora, koji su u svom vekovnom samorazumevanju bili duhovna i kulturna elita zapadnog sveta? U čije „mentalne robove“ se pretopiše ovi ponosni građani, koji danas bez stida pljačkaju i potkradaju Ruse, kidišu na njih i simboličnim koliko i stvarnim motkama vitlaju iznad njihovih glava? Ima li na kontinentu još naroda kandidata nad kojima bi se mogla praktikovati slična evropska „pravedna“ tortura?
Opisujući odlike nove ropske situacije, zaoštrene ratom u Ukrajini, Babić naglašava – „U sadašnjoj Evropskoj uniji, koja je postala velika anti-Rusija, nema nacionalnosti, nema osobnosti, nema potrebe za istinom. Postoji samo mržnja prema Rusima i spremnost da se poslušaju bilo kakve naredbe iz Sjedinjenih Država“.
Kada je o Sjedinjenim Državama reč, oku skriveni deo delatnog sistema suroviji je od pojavnog. Upravo o tome govori Miša Leontjev, poznati TV komentator i poznavalac geopolitičkih i globalnih ekonomskih prilika.
„Sjedinjene Države su pronašle način da produže svoju agoniju pljačkanjem Evrope, uništavajući je i pretvarajući u svog nesrećnog i jadnog satelita. Evropa će za SAD postati prostor za eksploataciju. Prodavaće joj svoje skupe sirovine umesto jeftinih ruskih i arapskih.“ I to nije sve, jer će, ubeđen je Leontjev, kriza biti produbljena do „nastupanja gladi i političkih prevrata“. „SAD pripremaju ogromni odliv kapitala iz Evrope da bi produžile postojanje svoje ’zombirane ekonomije’ koja nije u stanju da živi bez spoljnog faktora. Ona je već u bankrotu zbog ogromnih američkih dugova. Prvi znak da je reč o bankrotstvu jeste potreba da se zamrznu ruske rezerve.“
Razume se da su za Srbiju i njena zvanična strateška opredeljenja navedene činjenice od najveće važnosti. Predsednik Srbije je koliko prošle nedelje ponovio zvaničnu nacionalnu političku i ideološku dogmu: „Mi smo vojno neutralna zemlja, nismo politički neutralna država, nalazimo se na evropskom putu i dok god se nalazimo na evropskom putu, ne možemo da budemo politički neutralna država.“
Razloge za neodustajanje od zavetne EU formule, Aleksandar Vučić je rastumačio davno, govoreći s premijerske funkcije. Navodeći da je „Unija i dalje najbolje mesto na svetu za život“, tada je poručio – „naša zemlja će nastojati da postane deo Evropske unije jer želi da pripada takvom tipu društva“.
Aktuelna evropska rusofobna histerija ne samo da stvara nedoumicu o kojem je „tipu društva“ u stvari reč već čini problematičnim i ubeđenje o „najboljem mestu za život“! Rat u Ukrajini i događaji koji ga prate na planetarnom prostoru učinili su da u neprozirnoj mračnoj senci vladajućeg poretka uočimo i prepoznamo obrise stvarnog evropskog vladara. I vladara budućnosti kojoj stremimo – imenujući je kao „naš evropski put“! Na tom tragu, skladno nas opominje, gotovo upozorava Gabrijel Eskobar, izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan: „Članstvo u EU je strateški cilj Srbije. U mnogim pogledima ostvaruje se napredak u tom smeru. Stoga zaista mislim da je Srbija sve zainteresovanija za svoj odnos sa Evropom nego s Istokom.“
Dok Gabrijel navedeno „zaista misli“, zapravo – „zna“, u novim globalnim okolnostima, i za nas u Srbiji, i za širi evroazijski prostor, važan postaje odgovor na pitanje: možemo li da odmerimo svu snagu i značaj promena nagoveštenih i zapretenih u rečima Sergeja Lavrova izgovorenim prošle nedelje za televiziju „Rusija 24“. Čini se da je epohalni trenutak najavljen i ovim strateškim razjašnjenjem: „Naša specijalna vojna operacija je osmišljena da stavi tačku na bezobzirno širenje i bezobzirni kurs ka potpunoj dominaciji Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja potčinjenim njima na međunarodnoj sceni. To je dominacija koja se gradi uz grubo kršenje međunarodnog prava, prema određenim pravilima koja tek sada iznose i koja izrađuju od slučaja do slučaja.“
Kako će, suočeni s mogućnošću izbora – ostati vazal gazde kolektivnog Zapada ili se spasti potčinjenosti – odlučiti narodi Evrope, pa i oni narodi EU anti-Rusije „bez nacionalnosti“? Jesu li manjina oni koji će upaliti duhovno kandilo za uspeh poduhvata nazvanog „specijalnom vojnom operacijom“? Pred ovim izborom većina Srba, čini se, nema nedoumice.
autor:Ljiljana Bogdanović
Naslov i oprema: Stanje stvari
