PRVO JE OSNOVAO SOROŠ FOND JUGOSLAVIJE – HRVATSKA I SLOVENIJA SE OTCEPILE KROZ 7 DANA
* Vrhovni sud Srbije je 1996. zabranio rad Soroš fond Jugoslavije, ali se on iste godine registrovala kao Fond za otvoreno društvo Jugoslavija. (Od 2012. se zove Fond za otvoreno društvo Srbija)
* Mini-Šengen je u 2019. u Novom Sadu, sa potpisom Vučića, Rame i Zajeva, počeo da živi i da se razvija uz američku pomoć. A 2018. je dobio podršku od Soroša
* Što za stolom osnivača Otovrenog Balkana nije sedeo neki drugi potpredsednik neke druge organizacije nego potpredsednik Fonda za otvoreno društvo?
______________________________________________________
PRETEČA otvorenog regiona Balkana bio je Soroš fond Jugoslavije.
Osnovan je 1991. godine u Beogradu potpisom Džordža Soroša (rođenog kao Đerđ Švarc) i Ante Markovića u ime Saveznog izvršnog veća.
To je bio 17. jun 1991.
Sledeće nedelje su Hrvatska i Slovenija proglasile nezavisnost.
Po nekima, u razbi-raspadu Jugolavije, Soroš je imao kumovsku ulogu. Zvanični Beograd je od tog momenta pa sve do obojene revolucije titulisao Soroša kao zlo sa Zapada. Vrhovni sud Srbije je 1996. zabranio rad Soroš fond Jugoslavije, ali se on iste godine registrovala kao Fond za otvoreno društvo Jugoslavija. (Od 2012. se zove Fond za otvoreno društvo Srbija).
U vreme NATO bombardovanja, medijski javni servis, RTS, dokumentovao je Sorošev doprinos prekrajanju Balkana – uključujući i isporuke municije albanskim teroristima u okviru humanitarne pomoći njegovog Fonda.
Pre tri večeri, na Ohridu, umesto prazne šeste stolice za šestu zemlju, sedeo je – Soroš.
Premijer Makedonije rekao je: Poziv Kosovu ostaje orvoren. Benefite Otvorenog Balkana verujem da će dobiti i građani Crne Gore, BiH i Kosova i izazvaće preokret.
Predsednik Srbije je rekao: Važno je da formiramo radne grupe odmah (…) Zato što je to od najvećeg interesa za naše tri zemlje. Ali, ne samo za naše tri zemlje, već celog regiona. Dobrodošli su i predstavnici Crne Gore, BiH i Prištine.
Premijer Crne Gore je rekao: Dobra je poruka što danas sedimo zajedno nas petorica. (…) Očekujem da u ovom sastavu – naravno i sa šestim, premijerom Kosova -dođete u Crnu Goru da sednemo da razgovaramo o zajedničkim inicijativama.
Posle toga je vlada Montenegra okačila izveštaj i sliku koja mnogo kaže: 4 premijera, 1 vicepremijer,1 predsednik i 1 Soroš-mlađi.
Odakle Soroš među osnivačima i potencijalnim članovima Otvorenog Balkana? Što za stolom osnivača nije sedeo neki drugi potpredsednik neke druge organizacije nego potpredsednik Fonda za otvoreno društvo?
Pa, pored gore navedenog, još i zbog ovoga:
Posle obojene revolucije u Srbiji, Džordž Soroš je očekivao da će američka diplomatija brzo rešiti pitanje kosovske nezavisnosti, ali se, posle «kula bliznakinja» 2001 i «iračke krize» od 2003, odlučio na ubrzanje preko EU.
U 2006.Soroš dolazi u Beograd i kaže da «EU treba da počne proces kojim bi se rešio status Kosova i koji treba da se okonča priznanjem nezavisnosti. UN treba da prenesu vlast na građane Kosova. Srbija, za uzvrat, treba da bude stavljena na brzi kolosek puta za Evropu».
Dakle, od početka je evidentno da Soroš traži rešenje za Kosovo putem inicijativa kojima se zaobilaze UN.
Upravo kada je ovo Dž. Soroš govorio u Beogradu, pregovarački timovi Beograda i Prištine u Beču bili su na pola puta, ali njima je posredovao izaslanik Generalnog sekretara UN!
Ukoliko bi pregovori propali, UN bi bile izbačene iz igre. Tako je i bilo.
Posle 13 meseci i 17 rundi razgovora, Marti Ahtisari predlaže sporazum koji je napisao tako da Srbija 100 odsto ne sme da ga prihvati jer predviđa «nadziranu nezavisnost Kosova». Ona bi se postigla ne odmah, nego postepenim preuzimanjem nadležnosti kosovske vlade nad celom teritorijom. (Briselski sporazumi?)
Čak je i američki Radio slobodna Evropa izvestio da «u Srbiji od početka niko nije imao naklonosti» prema Ahtisariju jer ga «smatraju Soroševim poverenikom».
Sledeće, 2008, 17 februara, Kosovo proglašava nezavisnost. Novi pregovori počinju u Briselu 8.marta 2011, pošto je Tadićeva vlast «pozdravila spremnost EU da olakša dijalog među stranama».
Pregovore iz Tadićevih ruku preuzima Vučić posle izborne pobede 2012. Tako, 19. aprila 2013, posle samo 6 meseci pregovora, dobijamo sporazum o normalizaciji –Briselski sporazum.
On se realizuje tako što Srbija povlači svoje institucije sa Kosova. (Ahtisari?) Priština ima samo jednu obavezu – Zajednicu srpskih opština. Vučić kaže – sporazum je potpisao Dačić, ali ja sam imao hrabrosti (da ispregovaram).
Sam Dačić će u martu 2018. tražiti od Vučića da povuče potpis sa Briselskog sporazuma: «Ja sam potpisao Briselski sporazum, ja bih povukao potpis i rekao – nećete ZSO, nećemo onda ni mi ostalo, vraćamo se na prethodno stanje, a to je povratak srpskih institucija na Kosovo».
Dodao je i da su Albanci „faktor nestabilnosti».
Na pitanje medija šta mu je Vučić odgovorio, Dačić nije ništa rekao.
Međutim, te 2018. je ipak bilo reči o Kosovu i Albancima, i o inicijativi kojom se briše granica između njih.
Razgovarali su predsednik Srbije i zamenik predsednika Fonda za otvoreno društvo.
Bilo je više susreta, i u Beogradu.
Prvo 20. aprila 2018, pa 27. jula, pa 28. avgusta, pa 20. decembra. Domaćin je saopštavao da je tema bila evropska perspektiva Srbije.
Dve posete su se istakle. Decembarska – kada je Vuk Jeremić tvrdio da je tema bila razgraničenje Srbije i Kosova. I julska – kada je Vučić izvestio da je članove delegacije Fonda za otvoreno društvo upoznao sa situacijom na Kosovu i Metohiji i napretku dijaloga Beograda i Prištine i da je sa Aleksanderom Sorošem razgovarao o podršci Fonda projektu buduće regionalne ekonomske zone (ili područja)!
Taj projekat, kako su istakli ovdašnji proamerički mediji «Vučić često opisuje kao ključan za budućnost Zapadnog Balkana».
Projekat o kome je govorio predsednik Srbije je bio Mini-Šengen.
«Uz američku podršku, inicijativa je dobila zamah i postala agenda na stolu, iako protiv želje međunarodne zajednice i EU», kako je to uneo u svoj zvanični izveštaj Balkans Policy Research Grour, sa centrom u Prištini, koji se specijalozovano bavi takozvanim regionalnim integracijama «šestorke».
Protivljenje EU, a pre svega Nemačke, objašnjivo je time što ona od 2014. do 2019. uporno održava godišnje konferencije Berlinskog procesa koji je usmeren na ekonomsku inregraciju Zapadnog Balkana.
Međutim, pošto je u 2018. dobio podršku od Soroša, u 2019. je u Novom Sadu, sa potpisom Vučića, Rame i Zajeva počeo da živi i uz američku pomoć razvija se Mini-Šengen.
Deo tog razvoja su i dve odluke donete 29. jula 2021: da Mini-Šengen promeni ime i postane Otvoreni Balkan, a da od 1. januara 2023. nema graničnih kontrola između balkanske šestorke, gde je šesta zemlja naše Kosovo i Metohija!
Pre Ohridskog susreta, Soroš je uslikan i u Tirani. Sa Zaevom, Ramom i Vučićem, tog 20. decembra 2021. za stolom je bio i Džim Obrajen – u ime Atlantskog saveta.
A sve je počelo sa Otvorenim društvom Jugoslavije.
NATO je došao posle.
Diana Milošević
