Spamerske priče i Pandorina kutija

0
221
Foto: printscreen

U neka davna vremena nije postojala regulativa oko SPAM-a. Mi smo radili kada jednostavno nije bilo zabranjeno i vlasti još nisu bile informisane šta je to. Evo par anegdota o spam marketingu iz vremena Divljeg zapada.

Šta ti je igra sudbine… u svome poslu danas ja se borim sa spamerima, a pre nekih 15 godina sam organizovao verovatno prvu ekipu za email marketing u bivšoj Jugoslaviji. Doduše kad smo mi krenuli termin SPAM još nije bio ni poznat. To je bilo u vreme Jugoslavije, u vreme 042 interneta i što se mene tiče nekoliko firmi pre ove koju danas vodim.

Internet je još bio u povoju i mi smo tražeći način kako da reklamiramo naše sajtove shvatili da je email marketing jako efikasan. Problem je bio u tome što nismo imali email adrese. Onda sam ja provalio jedan program – Email Harvester koji je pretraživao internet i email adrese snimao u .txt fajl. Dovoljno je bilo da nađem neki direktorijum ili adresar na kome su bile izlistane hiljade sajtova i da ga pustim. On bi išao nekoliko nivoa u dubinu URL adrese i kupio sve što nađe na sajtu tipa xxx@yyy.zzz

Program je bio idealan jer bi ja pronašao recimo adresar advokatskih firmi i za dva sata imao hiljade i hiljаde email adresa spremnih za ciljanu reklamu. U to vreme su ljudi uglavnom na prvu stranu (homepage ili index) stavljali svoju email adresu što je bilo lako pokupiti. Nekoliko godina kasnije su svi bili svesni toga da se email adresa ne sme ostaviti na sajtu kao tekst, već da se stavi kao sličica ili da se koristi formular za kontakt.

Danas je ovako nešto protivzakonito, međutim u ono vreme nije bilo zabrane i mi smo jezdili kroz noć.

Konkretno mi smo nudili uslugu ciljanog email marketinga za firme. Firme koje su nas angažovale su imale puno uspeha i skoro da smo mogli izreći koju god hoćemo cenu za svoje usluge. Obično bi uradili malu kampanju besplatno da bi klijent video o čemu pričamo. Poslali bi smo par stotina mailova kako bi testirali i da bi lepo oblikovali marketing poruku. Sutradan bi njihovi zaposleni imali pune inbokse upita. Pamtim da smo bez problema slali i po 100.000 emailova za veče i to naplaćivali po 1 – 5.000 evra. Lepa cifra za jedno veče.

Da Vas podsetimo:  Dimitrije (13) na gitari peva o JUNACIMA SA KOŠARA, pesma boli

SPAM sa 042 brojeva

Sećam se da su admini domaćih internet provajdera ludeli od nas. Tada se email slao prosto sa kućnog računara preko 042 linije.

Mi bismo poslali mail kampanju na 10-100k adresa, a onda bi nam stigao mail od 042 provajdera da nam je računar hakovan i da ga skeniramo preko antivirusa. Mi bi smo se čudili, izvinjavali i nastavljali. Naravno nismo sve radili preko jednog 042 provajdera već smo koristili sve provajdere kako ne bi bilo previše vidljivo i jer su i njihovi serveri vrlo brzo dospevali na crne (RBL) liste.

Posle nekog vremena su umesto slanja email-a upozorenja, krenuli su da nas zovu i da suspenduju konekcije. Nakon nekog vremena su čak tražili da kod kupovine internet sati morate da ponesete ličnu kartu i unesete svoje podatke da bi oni mogli da povežu vašu konekciju sa vama. Ipak, ni to im nije pomagalo jer nisu imali zakonski osnov da urade ništa sem da nam ne pruže uslugu.

Dovijali su se oni na razne načine, recimo postavljali su filtere za tekst u našim porukama. Međutim, mi bismo se dosetili i poruku slali u html-u tako da je ona zapisana izvrnuto kao u ogledalu. Ona bi u kodu bila napisana izvrnuto ali bi je mail klijent složio kako treba i krajnji korisnik bi video poruku potpuno normalno.

Isprogramirali smo generator koda, tu bismo samo uneli tekst i dobili kod koji treba da paste-ujemo za slanje. Mogli smo da biramo hoćemo li da obrnemo horizontalno, vertikalno ili da reči prikazuje odpozadi.

Pandorina kutija

U to vreme prvo nije postojala reč SPAM, ustvari i kada se pojavila čak ni mi nismo znali da se to odnosi na nas. Većina korisnika se nije žalila, a i da su hteli ne bi umeli. Procedura je podrazumevala poprilično poznavanje sistema i kompjutesku pismenost da se pošalje ”zaglavlje imaila” koji ste dobili. Na kraju krajeva nije postojao ni zakon koji bi to zabranjivao.

Kada bi slali kampanje uvek je postojao “abuse email” kako bi mogli da prijavite spam i ”unsubscribe” kako bi mogli da se skinete sa email kampanje. Unsub je skidao ljude sa te konkretne kampanje ali nažalost to nije značilo da se već sutra nećete naći u novoj.

Da Vas podsetimo:  Beogradski sindikat: Skandalozna cenzura — udarili na pesmu „Sviće zora“ oni koji udaraju na litije!

Abuse adresa je bila tu da nam se obrate advokati i oni korisnici koji su bili opasni. Ti korisnici su obično angažovali nekog advokatažalili se internet provajderu, zvali MUPtržišnu inspekciju, pretili objavom naših podataka ili pretili nam dolaskom na gajbu i batinama. E te korisnike smo skidali sa svih kampanja i tu listu smo zvali ”pandorina kutija”.

Isprogramirali smo sistem tako da se iz svake kampanje koju pravimo prvo skinu adrese iz ”pandorine kutije” i onda uglavnom nije bilo problema.

Jednom prilikom se pojavi lik koji iskopira sve naše sajtove i počne da se reklamira kao i mi. Kada kažem iskopira, onda mislim bukvalno sve iskopira samo promeni domen i naziv sajta. Sav sadržaj iskopiran. Tako smo se mi našli u problemu jer mu nismo mogli ništa. Kao što nije postojao zakon za SPAM, tako nije postojao ni zakon za zaštitu sadržaja. Nemaš kome da se žališ…

Mi se dosetimo da iskoristimo ”Pandorinu kutiju”. Kako je on isto slao SPAM za svoj marketing, mi uzmemo njegovu poruku potpuno je replikujemo i pošaljemo na sve adrese iz ”pandorine kutije”. Uradimo marketing za njega i to uradimo nekoliko puta, čisto da budemo sigurni da će sve da eksplodira. Ubrzo je pogasio sve sajtove…

Marketing za firme

Ne mogu da kažem za koje smo sve firme radili ali bilo je tu velikih imena. Jedna velika firma iz Beograda nas je nekoliko puta angažovala i njihov budžet praktično nije imao limit. Poslali smo nekoliko puta ciljano mail za njih, međutim problem u to vreme je bio što nisu postojali adresari firmi u Jugoslaviji, kao što su postojali na zapadu. Oni su mogli da plate koliko god tražimo, ali mi nismo mogli da im ponudimo email adrese. Onda se ja dosetim da im ponudim da mogu da šalju na što više domaćih adresa bez ciljanja po nižoj ceni naravno.

U to vreme smo imali nekoliko najvećih sajtova za odrasle u zemlji, a gole ribe su uvek privlačile posetioce kao sijalica moljce. Posetioci sajta su mogli ”kao” da pošalju email devojkama na sajtu i tada bi ustvari završili na našoj email listi za taj sajt. Tako smo imali stotine hiljada validnih domaćih email adresa.

Da Vas podsetimo:  Šta je intelektualac?

Jednom prilikom pričam ja sa direktorom te vrlo ozbiljne IT firme o marketing kampanji. Komentarišem izveštaj prethodne kampanje i on prihvata predlog da probamo bez ciljanja ali na mnogo adresa ljudi iz Srbije koji su ostavili adrese na sajtovima za odrasle. Problem nastane kada on upita o kojim sajtovima se radi. Meni sada neprijatno da kažem:

”Poslednja kampanja je odlična stvarno i sviđa nam se vaša ideja. Možete li samo da mi kažete o kojim sajtovima se radi?”

”Da, naravno. To je sajt nevaljalica.com i sexcentrala.com i još jedan…”

”Ok, ali dajte i taj treći da zapišem čisto da imamo…”

”Hmmm, pa ne sećam se tačno, moram da pogledam.”

”Hajde pogledajte, moram to da znam čisto da znamo šta plaćamo.”

”Da naravno, samo da pogledam…”

Pokušavam da se izvučem jer mi je neprijatno i očajnički prebiram po glavi kako da se izvučem, ali shvatam da nema dalje i da je bolje da kažem pa šta je tu je.

”Evo, našao sam. Sajt je pusigakucko.com”

Umro sam od blama. Sa druge strane tajac, a onda odjednom čovek puče od smeha. Hahahahaa

Pučeh od smeha i ja.

Nekada i ozbiljan posao bude smešan. 🙂

Ta neciljana kampanja je dala još bolje rezultate od ciljane. Jednostavno bio je početak interneta i nije bilo posebno bitno da imate ciljanu grupu već je bilo bitnije da dospete do što više ljudu.

GAME OVER

Mi smo prestali da se bavimo ovom tipom marketinga kad je postalo teže i komplikovanije da se rade kampanja. Pravilnici su doneseni, pričalo se o zakonu koji se priprema, a čuli smo i da milicija upada kod ljudi zbog toga.

Nije bila ideja da postanemo kriminalci, pa smo jednostavno prestali da nudimo tu uslugu.

Imao sam drugara koji je radio istu stvar i imao jednog zaposlenog. Javili smo mu da mi prestajemo i da smo imali dojavu da milicija upada u gajbe zbog toga ali on je ipak bio odlučan da to radi i dalje. Kao ”Šta mi mogu!”. Par dana kasnije upala mu je murija i zaplenila sve računare i odvela zaposlenog. Kasnije je imao suđenje oko toga, platio kaznu koja je bila smešna, ali računare nikad nisu vratili.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime