Napredna američka demoNkratija, danas je na delu u zemlji Srbiji. Konkretno u Nišu, prestonici „Južne Republike“ (pet okruga koje je knez Milan Obrenović 1878. pripojio Srbiji). Danas se ta teritorija tretira kao kolonija, od vlasti. Došao je i taj „divan“ dan, da nam dođe njegova ekselencija, ambasador Skot (i u pridevu i u imenici).
Da održi predavanje južnjačkim „urođenicima“ o „vrednostima“ američkog društva, sistema, njihovoj politici i neizmernoj „ljubavi“ koju gaje prema nama. Ja takvu nabačenu loptu, nisam mogao a da ne dočekam na protestni volej. Mali performans, da mu malo upropastim ugođaj i njihovu „izuzetnost“. Bilo bi me sramota, da to nisam uradio. Osećao bih se posramljeno, postiđeno, jadno, bedno. Kao Indijanac, koga Skot želi da zatvori u moderni NATO rezervat, i da mu da šarene perle, džidža bidže za priznanje naše svete i zavetne zemlje KiM. Uz podarak (obećanje za prijem u raspadnutu EU), darivanja darova, kao nekad Indijancima ćebad sa malim boginjama. Svi znamo kako su starosedeoci Indijanci završili. Takva sudbina je od SADista, namenjena i nama. Srbima.
Kao čovek i misaono biće, nikada sebi ne bih mogao oprostiti da se zlu, bar malo ne suprotstavim, gandijevskim metodama. Zadovoljstvo nema cenu, i nisu bitne lične žrtve, za neki mali, viši cilj. Jer ćutanje je znak odobravanja. Stidim se i gnušam niškog „kruga dvojke“, koji su krvniku i dželatu, pali u topao zagrljaj, praveći selfije i fotkajući se sa njim. Duboko ih prezirem. Svako treba dobro da odgleda ove klipove o zločinačkom i zverskom NATO paktu, koji je Nis i okolinu čašćavao kasetnim, grafitnim i uranijumskim bombama. Niš je na meti satanista bio posebno apostrofiran. Kao i „saveznička“ bombardovanja od septembra 1943. do oktobra1944.
Ovaj moj performans „koštao“ me je četiri sata sedenja, kao pritvorenog sužnja u policiji. Iako su ljudi bili super korektni, to je ipak neprijatna situacija, za nikakav greh. Nisam lično nikoga ad hominem pominjao, vređao, ni ugrožavao. Izneo svoj stav, mišljenje, i bio od „sistema“, velikaša iz Bgd „čašćen“ sa četiri sata zadržavanja, kao meru prevaspitavanja. Iako smo sa službenicima sve formalnosti završili za 20 minuta. Telefoni koji su im zvonili, njihova zbunjenost, neverica, tenzija, kako su ih iz Bgd pritiskali, učinili su da se „druženje“ oduži na četiri sata. Nije bitno, opraštam im hristijanski. Strah Skotovih beogradskih udvorica iz vlasti je veliki. Jer ne smeju naljutiti gospodara i kolonijalnog upravnika. Inače za džekija nema porcija (koska). Jedan zapisnik je bio pocepan, drugi urađen sa skraćenim vremenom zadržavanja, pa od kod komandira iznudio i drugi, sa tačnim vremenom napuštanja, u 17h. Rekao sam mu da moram da opravdam kazne za parkiranje, jer mi je telefon po naređenju morao biti isključen. Posle sam video masu propuštenih poziva i komentara. Zato i želim da se ovako oglasim i prenesem „utiske“. Da narod uvidi da se i za najistinitije reči, koga nikoga ne vređaju, niti ugrožavaju, može dobiti gulag.
SKOTino, nikada nećemo ni zaboraviti, niti oprostiti, vaše zločine i „milosrdnog anđela“. Ma koliko nam ćebadi sa malim boginjama darivali. Jer se treba čuvati vas, modernih Danajaca, čak i kada se izvinjavate. Jer to radite perfidno, cinično i sa velikim prezirom, prema kolonijama, koje explatisete. Ja ne želim biti vaš rob.
Želim biti SLOBODAN i NEZAVISAN, pa nek košta, koliko košta, jer to nema cenu. Život je samo jedan, i junak samo jednom gine. Kukavica svakog dana se plaši svoje senke.
Dragan Krstić
Крстићу свака част, али није лепо, може Скот да се искомплексира. Кад је на Вучићевом говору Крстић викао да је народ гладан, обезбеђење га је пропустило кроз шаке – а за Скота ни чврга? Испада, његов потрчко АВ је важнији од њега. Још ће да се наљути и оде у одакле је дошао – срећан му пут, наравно, и у дупе крут. А што се тиче нишког „круга двојке“, тог талога ће увек бити. Али кад је пре неколико година руски козачки кор у Нишу запевао „Тамо далеко“, Нишлије су се листом дигли (у Београду не, Београђани су одслушали господски, седећи), а на крају је био урнебес. О томе Запад може само да сања, и то се неће променити.
A ima i losih,i zlih! Western sele!!!
Hvala, Krsticu!
Dragane, želim ti i dušom i srcem da izdržiš. U ovom, nepravednom svetu, u kome, čak i jedna Nataša Kandić može da bude kandidat (a ne bi me iznenadilo da i dobije) za Nobelovu nagradu za mir, zaista je teško ostati čistog, zdravog uma!
eh,sta reci,ko dovodi,nekog koje zlo svog covecanstva,nemislim na licnost,no zemlju koju prestavlj,gorije od tog zla…
ДРАГАНЕ, брате, овај Ваш гест је разумљив. Не кажем да Вам је начин добар, а изнад свега ми је жао што сте због тако минорног неслагања прошли кроз тортуру од ове власти.
Један од наших умних људи је рекао да свако од нас треба да се бори против зла онако – као да баш све зависи од њега.
Тзв. господин Кајл Скот (тако се не понаша) је представник „милосрдне“ САД која нас је бомбардовала, отела део територије и наставља агресорску политику – ништа друго до непријатељ Србије. Шта се ту има објаснити Србима на тему: “Погрешно разумевање политике САД у Србији”.
Њихова политика је погрешна, а свако објашњење је врхунац лицемерства и лажи (Скот = лаж).
Наш народ има добру изреку – Бога се не боје, а од људи не стиде.
Dobre je da jos ima ljudi…